У организацији Историјског архива Краљево, у свечаној сали Градске управе Града Краљева, у четвртак 22. августа Историјски архив Ниш и архив Православне Епархије нишке приредили су изложбу „Конкордатска криза у Нишу 1937. године“, где је презентована архивска грађа која прати поменути догађај, а чији су аутори Душан Андрејевић и Далибор Мидић.
Конкордат је уговор који је влада Краљевине Југославије, на челу са Миланом Стојадиновићем, склопила са Ватиканом 1935. године и који је требало да регулише положај Римокатоличке цркве и њених верника у земљи. Српска православна црква и православно становништво изразили су незадовољство оваким потезом владе, јер су сматрали да ће такав уговор дати посебне привилегије Католичкој цркви. Председник владе, Милан Стојадиновић, је одуговлачио са изношењем Конкордата пред Народну скупштину. Под притиском Ватикана пред крај 1936. године упутио је Скупштини текст уговора на ратификацију. То је изазвало једну од највећих верских и политичких криза у Краљевини Југославији, која је остала упамћена као Конкордатска криза из 1937. године.
Скупштинска расправа о Конкордату започела је 19. јула 1937. године, истог дана када је заказано молепствије за здравље патријарха Варнаве са литијом кроз главне београдске улице. Његово здравствено стање се нагло погоршало и почеле су да круже гласине да је Патријарх отрован по налогу Владе због противљења Конкордату. Иако је Српска православна црква урадила све да Литија протекне мирно, дошло је до сукоба између народа и полиције, па је овај догађај остао упамћен као „Крвава литија“. Народна скупштина Краљевине Југославије ратификовала је Конкордат 23. јула 1937. године, истог дана када је умро патријарх Варнава.
Због све већег незадовољства православног становништва Милан Стојадиновић се није усудио да Конкордат изнесе пред Сенат, тако да је споразум ускоро био скинут са дневног реда. Конкордатска криза је до сада посматрана кроз догађаје у Београду, док су догађаји у унутрашњости земље остале у сенци „Крваве литије“. Није толико познато да је 28. новембра 1937. велики број Нишлија заједно са представницима Српске православне цркве протествовао против уговора између Краљевине Југославије и Ватикана. У Ниш је тада дошао Свети синод Српске православне цркве ради служења литургије и обележавања двадесетдвогодишњег помена свештеномученицима из Епархије нишке, који су страдали током окупације 1915. године. Преко 300 свештеника и 20.000 људи изашло је на улице Ниша да обележи помен, али и да пружи подршку Српској православној цркви у борби против Владе Краљевине Југославије и Конкордата.
