Поводом 140 година од проглашења Краљевине Србије и назива града Краљева, Државни архив Србије и Историјски архив Краљево уприличили су изложбу „Краљевина Србија и Краљево од 1882-1903. године“, аутора Весне Милојевић, проф. историје, директора Историјског архива Краљево:
– Без обзира на проглашење краљевине економска и политичка ситуација у држави се није поправила и отуда влада организује путовање краља Милана по Србији. Долази у Карановац, обилази наше светиње, Жичу и Студеницу. Дирљив је опис његовог сусрета са разрушеном Жичом и поштовање које исказује док чита повеље Стефана Првовенчаног. Вероватно је та емотивност допринела томе да он уважи молбу Карановчана да се промени турско име наше вароши.
Тако је у част проглашења Краљевине Србије и у част доласка првог крунисаног српског владара после косовске трагедије, Карановац 19. априла по старом, односно 1. маја по новом календару 1882. године добио име Краљево.
Изложбу је отворио градоначелник Предраг Терзић:
– Период од проглашења Краљевине Србије до првих година 20. века је веома значајан за државну и националну, али и завичајну историју. За град на Ибру то је период оснивања првих школа, од којих неке и данас постоје, као и увођење значајних урбанистичких решења, по којима је Краљево и данас препознатљиво.
Директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић је истакао значај архивске грађе за отлкривање историје и колективно памћење:
– Архиви су чувари памћења и идентитета, без архивских докумената нема историографије. Важно је да што више знамо о архивима, поготово у времену кад нам се из света стално поручује да заборавимо прошлост. Да заборавимо ко смо, да документа нису важна, да се историја довољно зна… А ми историчари знамо да докуменат није историја, али да без документа нема историје.
Др Мирослав Перишић је још истакао да су ови догађаји у Краљеву – научни скуп и изложба, веома важни зато што неки појединачни град и његови грађани нису честа тема у српској историографији.
На изложбеним паноима се могу видети фотокопије веома важних и занимљивих докумената, међу којима насумично издвајамо: графику која илуструје седницу Народне скупштине 6. марта 1882. на којој је проглашена краљевина, затим „Ред светковине“ односно протокол посете краља Милана Крушевцу, Краљеву и Жичи, фотокопију писма владике жичког Никанора министру просвете из 1887. поводом жеље краљице Наталије да обиђе Студеницу. Ту је и фотографија Лазе Зубана, урбанисте који је по наредби књаза Милоша поставио урбанистичке основе Карановца, потоњег Краљева, као и део плана Карановца половином века.
Извештај новинара Портала Круг Радмиле Весковић, који у целини можете погледати на адреси:
https://www.krug.rs/kao-da-je-bilo-nekad/kad-je-srbija-postala-kraljevina-a-karanovac-kraljevo/
Прилог ТВ Мелос
Галерија фотографија:
