Представљање књиге „Косовометохијски гласови“ и изложбе фотографија „Од Метохије до Васкрсења“

У сусрет Видовдану, Историјски архив Краљево је у петак 13. јуна 2025. године у Свечаној сали Градске управе града Краљева организовао представљање књиге Оливере Радић „Косовометохијски гласови“ и изложбе фотографија „Од Метохије до Васкрсења“. Програм је отворен песмом „Не дам“ у извођењу Симоне Новаков. Присутне је поздравила директор Историјског архива Краљево, Јасмина Дражовић и најавила гошће др Александру Новаков, стручног сарадника Лексикографског одељења Матице српске, и аутора Оливеру Радић, професора Српског језика и књижевности у „Гимназији Ораховац“ у Ораховцу.

Историчар Бојана Бељин, је истакла да је Краљево трећи град у Србији, после Ораховца и Косовске Митровице, где се одржава представљање књиге те указала на њену важност као историјског извора за вишедеценијско страдање и свакодневни живот Срба Метохијског Подримља, као јединог народа Европе који у 21. веку живи у гету. Др Александра Новаков је говорила о самој ауторки, али и злочинима над српским народом који су остали некажњени, што је довело до њиховог понављања, опет без криваца и починитеља.

На крају се присутнима обратила аутор Оливера Радић изражавајући задовољство што је у нашем граду. Она је говорила о страдању, али и тешком животу Срба у Метохији, пре свега у Ораховцу, али и њиховој одлучности да не напусте своја вековна огњишта. Такође је поделила своја искуства о разговорима са људима различитих занимања и образовања, који су посетили наш народ и светиње на Косову и Метохији, међу којима су црквени великодостојници, монаси, свештеници, нобеловац Петер Хандке, професор др Милош Ковић, хуманиста Арно Гујон и многи други.

Посетиоци су могли да погледају и изложбу фотографија „Од Метохије до Васкрсења“, кроз коју нам ауторка и сликом дочарава оно о чему пише у својој књизи, а то је живот под окупацијом, који подразумева и злочине, киднаповања, масовне гробнице и сахране, порушене надгробне споменике, али и прослављање верских празника, обнову манастира и најважније, осмех, радост и игру деце Метохије.

Програм је завршен емотивним извођењем својеврсне химне Ораховца, песме „Ораховцу башто рајска“, од стране ауторке.